Tekst kolege Vladimira Mijailovića

      Komentari su isključeni na Tekst kolege Vladimira Mijailovića
Izuzetan trofej iz Salasa, pucan u punoj zrelosti

Izuzetan trofej iz Salasa, pucan u punoj zrelosti

Sibirska srna koja se pominje u tekstu

Sibirska srna koja se pominje u tekstu

Vrhunski srndaci iz Salasa

Vrhunski srndaci iz Salasa

Srna ,,Grbava`` koja se pominje u tekstu

Srna ,,Grbava“ koja se pominje u tekstu

 

Vrhunski zlatan srndac iz Obrenovca

 

Popularna ,Grbava`. Jos uvek je u reviru

Popularna ,Grbava`. Jos uvek je u reviru

 

Izuzetan trofej iz Obrenovca — са Dejan Stevanovic.

Izuzetan trofej iz Obrenovca — са Dejan Stevanovic.

Izuzetno perspektivno musko lane

Izuzetno perspektivno musko lane

Pravilan odstrel prestarele srne

Pravilan odstrel prestarele srne

Dva upravnika vrhunskih srnecih lovista razmenjuju misljenja

Dva upravnika vrhunskih srnecih lovista razmenjuju misljenja

Strucna sluzba LU Zrenjanin sa posle pravilnog uzgojnog odstrela

Strucna sluzba LU Zrenjanin sa posle pravilnog uzgojnog odstrela

Selekcija srneće divljači – uzgojni odstrel srna i lanadi
Tokom jeseni, lovcima i lovnim radnicima vidici su prilično otvoreni, kukuruz je uglavnom skinut, a srneća divljač se polako grupiše u zimska krda. Upravo sada, pa do kraja sezone pred lovcima je jedan od najvažnijih zadataka u gazdovanju srnećim populacijama – selektivni odstrel srna i lanadi. Krenimo redom, što više čitam retku štampu i sve ređu literaturu, sve više vidim netačnih podataka i zabluda. Prva i najvažnija je tvrdoglavo pisanje pojedinih autora i stručnjaka o odnosu polova 1-1. Ova teorija potiče od nemačkih i austrijskih autora, gde srneće divljači zaista ima prilično, ali je kvalitet neuporediv sa našim populacijama. Tamo se i danas može videti gomila škartova i trofejno nikakvih srndaća, dom su albino primerci daleko češći nego kod nas. Dakle, loviti srne do nekakvog izjednačavanja brojnosti je totalno pogrešno i netačno! Dalje, odgovorno tvrdim da ni jedno srpsko lovište nema odnos polova 1-1 a i dalje smo u samom svetskom vrhu sa prirodnim trofejima koji plene lepotom i pravilnošću. Čemu onda izmišljanje tople vode? Jedan naš stručnjak a i oni koji prepisuju njegove radove tvrde da je odstrel škarta ili lošeg ženskog grla ,,opravdan jer ono zauzima hranu i teritoriju ostalim grlima‚‚. Kao da je Srbija Sahara, pa srne žive u preostalim oazama i nemaju dovoljno hrane?! Totalno pogrešno. Srnećom divljači se ne gazduje iz kabineta i čitanjem i prepisivanjem tuđih stranih radova. Ko god je malo posmatrao divljač, vrlo dobro zna da kod srna u krdu vlada jasna hijerarhijska podela. Takođe, tokom proleća neki škart će da zauzme teritoriju i hranu nekom teritorijalnom srndaću?! Teško, možda samo na papiru. Teritorijalni srndać je dominantan gospodar svoje teritorije koju ljubomorno čuva i brani od svakog uljeza, a povlači se samo posle borbe sa jačim suparnikom. Sve do zime tu istu teritoriju čuva i brani i besno progoni svako muško grlo. Potsetimo, tokom berbe kukuruza krajem oktobra 1999.godine u Srpskom Itebeju lovci su pronašli dva upletena srndaća, sa rogovljem koje nije bilo moguće razdvojiti. Divljač je stradala baš tada par dana pre pronalaženja krajem oktobra. Stariji srndać u sigurnoj bronzi i mladi i perspektivni srndać od 3-4 godine tukli su se žestoko do iznemoglosti.
Kada dođe zima, srndaćima već kreće novo rogovlje, ali su tada mirniji i u krdima se jasno mogu videti stara, srednje-dobna i mlada grla. Čim počne mart, krda se razbijaju i divljač osvaja svoje revire u kojima boravi.
Nisam protivnik lova srna, naprotiv, ali ne treba besomučno loviti i pucati grla samo da bi se ispunila kvota ili pravio odnos polova koji ni nemamo niti smo ikada imali. Ili pucati po nakrupnijima samo zato što neko voli gulaš u lovačkom domu. Zdrave srne se mogu jedino pucati ako je odnos polova totalno poremećen pa imamo recimo 1 srndaća u krdu i 10 ili više srna, što je ipak retkost. Mada i tu treba biti oprezan, jer je jedini razlog nedostatka srndaća njihov prekomeran lov. Ako se lovište čuva, gde ima puno srna, dobar srndać se često pojavi sam od sebe. Jednostavno, nauka ni danas nije razjasnila migraciju kapitalnih srndaća koja je inače atipična za usko teritorijalnu divljač kakva je srneća, ali je česta pojava.
Plan selekcije treba da sadrži sledeće-
Prvo se love totalno zakržljala ženska i muška lanad. Ranije je bila takođe zabluda da srnu koja vodi dva ili tri laneta obavezno treba uloviti kao i lanad. Pogrešno totalno ! Ako je srna zdrava i vodi lepo razvijenu i jednaku lanad, ne pucati ni slučajno. Treba odstreliti drugo ili treće lane i to samo ako je ono značajno manje i sitnije nego ostala lanad. Pored zakržljale lanadi, treba izvaditi grla koja imaju telesne povrede iz krivolova, od ograda, iz saobraćaja i slično. Dakle sve srne koje vidno hramlju, nemaju deo noge i slično. Zatim bolesne srne. Papilomatoza je sve češća, lako je prepoznajemo po tumorima na glavi, vratu, stomaku i vimenu kod starijih srna. Pored tumora, sve češća je pojava zaraznog proliva. Sve je rašireniji u okruženju, posebno kod komšija Hrvata, a primećen je i kod nas. Treba razlikovati zarazni proliv od karakterističnog jesenjeg i prolećnog proliva kada se grla intenzivno hrane uljanom repicom, mladom lucerkom i rosnom otavom. Sočna i zelena hrana, posebno repica je novo hranivo u organizmu preživara kakav je srna, želudačna mikro-flora nije prilagođena na ogromne količine koje divljač konzumira i dolazi do proliva. Želudačnoj mikro-flori treba vremena da se prilagodi takvom hranivu, pa se divljač posle prvobitnog proliva oporavlja i prestaje uprljanost belog ogledala na pozadini srneće divljači. Zarazni proliv izaziva karakterističnu malaksalost i kahetičnost grla, pozadina je totalno zaprljana zelenim izmetom, pa su ona lako uočljiva i treba ih izvaditi iz lovišta, a nikako ne pucati na svako grlo koje ima zaprljanu pozadinu! Pored bolesnih treba pucati i prestarela grla. Iskusno odgajivačko oko treba da razlikuje stariju srnu u punoj snazi i prestarelu grlu sa jakom grbom, opuštenim vratom i slabom telesnom masom. Zbog čega? Stare srne u dobroj kondiciji obično vode krdo i čuvaju ga, dok su sa aspekta reprodukcije itekako upotrebljive. U jednom reviru kamera mi je redovno na solištu slikala staru srnu. Zvao sam je Grbava, jer je imala i grbu ali je bila u dobroj kondiciji. Odlučimo da je ne pucamo, jer je revir poprilično tanak sa srnećom divljači. Prošle godine na osmatranju – Grbava je vodila dva ženska i jedno muško lane. Svi su bili odlično razvijeni, dok je srndać viđan i tokom jeseni sa jasno formiranim rožištima. Ove godine je je već lep visok vilaš, dok je matora srna ove godine olanila dva lepa laneta, a njeno muško lane ima fantastična rožišta i prilično obećava. Da smo je pucali prošle godine…..
Srne mogu doživeti bez problema 8-10 godina. Ipak, posle 8 te godine, posebno u brdskim lovištima divljač polako gubi na telesnoj masi i kondiciji jer su zubi već istrošeni i slabije se hrane i polako kopne. Naša srna iz malog revira je prve godine na kameri imala sigurno 7-8 godina. Dakle razlikujte dobro stare od prestarelih srna. Ne treba popucati sve stare srne. Dok je odstrel zdravih i lepo razvijenih mladih i zrelih srna zbog toga što neko nema znanja, vremena ili je gost prevalio dug put – čist zločin prema lovištu.
Još jedan zlata vredan savet je i ovaj, posebno za lovišta južno od Save i Dunava – u revirima gde su pucani najjači srndaći proteklih sezona, ne treba loviti srne uopšte ! Jer je većina ili oplođena od strane teritorijalnog srndaća tokom sezone ili su njegovi potomci. Osim naravno grla koja smo već spomenuli kao nepoželjna u daljem gazdovanju. Ovo pravilo na savet autora primenjuju već određena udruženja i imaju vidne rezultate u vidu izuzetno perspektivnih grla starih 2-3 godine. Naravno, genetika je i dalje nauka sa mnogo nepoznatih. Prilikom selekcije na određene proizvodne osobine određenih vrsta u stočarstvu i pored strogo kontrolisanog parenja, mnogih testova i poznavanja dugog niza predaka, ne dobiju se uvek željene osobine. O tome je jako teško pričati o srnećim populacijama gde je poreklo grla totalna nepoznanica. Jedino što možemo znati je specifična forma rogovlja koja je ipak nasledna osobina i karakteristična je za većinu revira, jer je srna verna staništu i lokalna je divljač
Koliko zabluda ima oko srneće divljači – govori podatak i da su do skoro u Nemačkoj i okolnim zemljama verovali da srne uopšte nisu bitne kao prenosioci genetskih osobina?! Odatle i potiče ta teorija o jednakosti polova. Naravno, moderna genetika je ovo opovrgla, ali su srne lovljene vekovima tako – broj i kvota. Ili recimo Švedska. Bio sam šokiran, kada sam saznao da u zemlji svetskog prvaka srndaća love od 15.8. do 31.1.?!
Jedan neobičan primer iz srpskih lovišta biće zanimljiv našim čitaocima. Nedavno smo loveći fazane u Obrenovcu pričali sa kolegama iz stručne službe LU Salaš o gazdovanju srnećim populacijama. Obrenovac je već svima poznat kao centar srpske lovne kinologije, tokom sedamdesetih i zlatnih osamdesetih bio je fantastično lovište koje je uspešno vodio ing Radoje Bugarski. Sitne divljači bilo je na pretek, srneće divljači posebno. Lovili su lovci turisti iz Austrije, Španije i Nemačke i bilo je srndaća do 150 CIC poena. Početkom devedesetih, srna je bilo toliko da su se lovile za izvoz mesa. Uz početak ratova i krize u okruženju, dolazi do totalnog devastiranja srnećih populacija, da bi već 1993. Stručna služba na čelu sa Radojem Bugarskim i Mirkom Kneževićem totalno zabranila lov na srneću divljač, koje nije bilo ni za lek. Doslovce je bilo po par grla ponegde u teško dostupnim delovima lovišta i to uglavnom srna. Posle zabrane duge skoro 2 decenije, srneća divljač se obnovila prvo oko samog grada, da bi se dalje populacija divljači proširila. Naš sagovornik je i Dejan Stefanović, dugogodišnji lovočuvar iz Obrenovca. – Od opreme sam imao samo motor i ruski dvogled koji sam sam kupio, teren sam obilazio danonoćno, a divljači je bilo prvo stidljivo, u manjim krdima da bi se posle 2000. Godine populacija oporavljala sve više. Tokom 2006 na čelo stučne službe dolazi Mihajlo Stevanović, kao i novi lovočuvar Zoran Lalović i dobijamo nova vozila. Prvi ozbiljniji lov smo imali 2008 i to je od 6 grla bilo pucano 1 zlato, 2 srebra, 2 bronze i jedan do medalje samo u jednom reviru. Do dana današnjeg, Obrenovac ima izuzetan fond divljači a kvalitet trofeja se vratio i polako prevazilazi nivo zlatnih osamdesetih. I pored poplave koja je opustošila jednu petinu lovišta, Obrenovac i dalje ima potencijale za izuzetne trofeje. Potpisnik ovih redova je puno vremena proveo u edukaciji stručne službe, obilazaka i osmatranja, do selekcije grla. Ne treba trošiti reči da se srne love vrlo kontrolisano i da su rezultati vidljivi. Odnos polova je onakakav kakav i treba da bude 1-2 do 1-3 grla u korist srna.
Lu Salaš je smešteno na istoku Srbije, slične je površine kao i Obrenovac a upravnik lovišta Ivan Milutinović je 2001 godine na početku svoje karijere zatekao gotovo pusto lovište i minimum uslova za rad. Pucali su 3 do 5 srndaća godišnje. A srneća divljač bila je zaista retka pojava. Uz čuvanje i prihranu, već 2006 godine divljač počinje da se osetnije oporavlja, prvo oko samog mesta gde je najčuvanije, pa u planu imaju odstrel 15 grla, da bi tokom proteklih sezona pucali 50 tak srndaća, sa značajno povećanim kvalitetom odstreljenih grla. Tokom 2012. Godine najjači srndać imao je 116 poena, naredne 126, da bi ove godine imali srndaća od 139 i 137 cic poena. Uz napomenu da je klima u Salašu daleko surovija nego u Obrenovcu, da je zemljište manje plodno i da imaju vuka kao dodatni faktor u gazdovanju srnećim populacijama. U poslednje dve godine, lovni radnici Salaša puno ulažu u gazdovanje, a i počeli su sa primenom posebnog čuvanja revira gde se viđaju ili su već ulovljeni najjači srndaći i još bolje rezultate mogu slobodno da očekuju.
Šta je zajedničko za ova dva lovišta koja imaju i sličnosti i puno razlika? Imali su totalno prazna lovišta, kao i mnoga u Srbiji i tek po koju srnu. Srndać je bio retka pojava. Ko je izneo genetski potencijal ovog lovišta i sačuvao ono o čemu su nekad bili čuveni? Srne. Niko drugi. Priroda se pobrinula sama, lovni radnici su samo pomogli da to bude još bolje. Upravo zato treba biti vrlo obazriv i maksimalno pedantan kada je odstrel srna u pitanju. Treba li trošiti reči da Salaš već ima već unapred rezervisan veći deo srndaća za 2015 , kao i Obrenovac od strane domaćih, francuskih i hrvatskih lovaca?
Antrfile +
– kakvo je znanje naših domaćih stručnjaka govori i ovaj podatak. Pošaljem mail sa željom o saradnji jednom poznatom imenu. Dobijem odgovor da je dobro što sam se javio i da treba puno da učim i još dosta stvari koje mi se nisu svidele. Kad je tako pitam uz sliku sibirske srne koju sam slikao u stepi kurganske oblasti, šta možete da mi kažete o ovom grlu? Dobijem odgovor da je to tipičan primer albino srne i da je to posledica parenja u srodstvu i da srne treba masovno loviti do izjednačenja odnosa polova 1-1. Svaki komentar je suvišan.

Mr Vladimir Mijailović

Ovom priliko se zahvaljujemo kolegi
Vladimiru Mijailoviću na tekstu i slikama,živ bio druže.

Lovački oglasi
www.lovci-srbije.info

Lovački karabin M70

      Komentari su isključeni na Lovački karabin M70

Lovački karabin M70

U Srbiji što se tiče lova najviše su zastupljeni ovi kalibri:

 .30-06 Sprg.
 8×57 JS
 7×64
 .270 Win.
 .25-06
 9.3×62

Kod lovačkog karabina M70 cev je izrađena od hrom-vanadijum čelika,metodom hladnog kovanja,što garantuje visoku preciznost,postojanu tačnost i dugotrajnost.

Kundak se izrađuje od kvalitetnog 
biranog orahovog drveta.Potkov kundaka se izrađuje od gume, a zaštitnik kundaka
se izrađuje od orahovog drveta.M70 je bezbedno oružje,kočnicom polužnog tipa vrši blokiranje sistema za okidanje.Metalne pređice obezbeđuju sigurno kačenje remnika.

Lovački karabin/lovački karabin m70/lovački karabin.30-06 Sprg./lovački karabin 8×57 JS/lovački karabin 7×64/lovački karabin .270 Win./lovački karabin .25-06/lovački karabin 9.3×62

Lov na šakala L.U.Crni Vrh

      1 komentar na Lov na šakala L.U.Crni Vrh

Slika koleginice Milice Krajnjanović na slici Milan,Milica Krajnjanović i Srđan Radojević

 

Koleginica Milica Krajnjanović sa kolegom Srđanom Radojevićem

Stefan Tomić,Milan,Milica Krajnjanović i Srđan Radojević

Nemanja Tomić , Milan Murta Živković (predsednik lovačkog udruženja Crni Vrh) Milan Krajnjanović,Srđan Radojević i dobitnica besplatne članarine koleginica Milica Krajnjanović iz Zaječara

Lov/lov na lisicu/lov na šakala/šakalijada/2017/Lozovik/Jagodina/Zaječar/lov na predatore

LOV – LOVCI – lovačka zabava Šakalijada

      Komentari su isključeni na LOV – LOVCI – lovačka zabava Šakalijada

L.U. Crni Vrh 1955 organizuje šakalijadu
Prisoje 26.02.2017. kotizacija samo 800 dinara
Učesnici su dužni da sa sobom ponesu lovačku pušku,prsluk(marker) i prateću dokumentaciju.Ručak,lutrija i prva nagrada puška a sve to uz dobru živu svirku.Kontakt:
069 / 40 50 771

Šakalijada u organizaciji sekcije Gradskovo

      Komentari su isključeni na Šakalijada u organizaciji sekcije Gradskovo

Lovačka sekcija sela Gradskovo je organizovala 11.02.2017. još jednu uspešnu šakalijadu.Uz bogat meni jela,pića,uz odličan ORKESTAR ČAROBNJACI,gosti su se zabavili.Delić atmosfere Vam prenosimo slikama…
 

Šakalijada je uspešno održana zahvaljujući dobrom organizacijom ovih ljudi

Domaćica Milica sa gostima iz Jagodine i Majdanpeka

Jedan selfi…

Gosti iz Jagodine L.U.Crni Vrh sekcija sela Lozovika sa domaćinima iz Gradskova

Gosti iz Jagodine L.U.Crni Vrh sekcija sela Lozovika

Govor dobrodošlice,doručak pa lov…

Sala Gradskova na visini zadatka…

 

Sopot – Nemenikuće

      Komentari su isključeni na Sopot – Nemenikuće

Dana 11.02.2017 godine sa početkom u 08:00 časova održaće se treća tradicionalna hajka na lisicu i šakala u Sopotu.Kotizacija za učesnike na hajci će biti 600,00 dinara uz obezbedjen doručak i ručak.
Za sve informacije oko hajke javite se na:
0646140176
0658250772

Ksent Gomajnski iz Austrijskog lovišta

      Komentari su isključeni na Ksent Gomajnski iz Austrijskog lovišta

Kolega Ksent Gomajnski iz Austrijskog lovišta piše:
“Odstrel je vršen isključivo sa čeke.Lovište u Austriji.Površina lovišta je oko 2000 hektara na kojoj lovi 36 lovaca.Dve godine za redom kolegi uspeva da bude najbolji strelac sa 9 lisica po sezoni.Broj lisica je u porastu dok je niske divljači sve manje.Agrotehničke meere i predatori su razlog smanjenog broja niske divljači.S toga smo obustavili lov dok se brojno stanje oporavi.Pored prehrane ne uspeva nam da održimo brojno stanje na nivou.Zelene površine se kose i do 7 puta u godini,nema zaklona za sitnu divljač tako da moramo decimirati lisicu na snošljiv broj kako bi sprečili nestanak sitne divljaci.”